top of page
Search
Writer's pictureThe Paladins

The fight for Northern Kosovo / Борба за северно Косово

NOTE: This article is authored. It is written by a person called Matthew Parish, who describes who he is and who he was in the text of the article.


НАПОМЕНА: За разлику од већине анонимних чланака на овој веб страници, овај чланак је аутор. Написала га је особа по имену Маттхев Парисх, која у тексту чланка описује ко је и ко је био.


-----


The Kosovar Prime Minister has organised an invasion of Northern Kosovo by his Albanian-dominated Special Forces, trained and funded in substantial part by the United States, on the same day as Christopher Hill, a US diplomat who worked as Richard Holbrooke's Deputy in the Dayton Peace Negotiations ending the war in Bosnia in 1995. Mr Hill also served as Special Envoy to Kosovo during the US-led NATO bombing of Belgrade and subsequent peace settlement in 1998 / 1999. Mr Hill starts his mandate as US Ambassador to Belgrade today, 13 October 2021.


Косовски премијер организовао је инвазију на северно Косово својих специјалних снага у којима доминирају Албанци, које су обучиле и финансирале Сједињене Државе, истог дана као и Цхристопхер Хилл, амерички дипломата који је радио као заменик Рицхарда Холброокеа у Даитону Мировни преговори окончањем рата у Босни 1995. године. Хилл је био и специјални изасланик на Косову током НАТО бомбардовања Београда под вођством САД-а и каснијег мировног рјешења 1998 / 1999. г. Хилл почиње свој мандат амбасадора САД-а у Београду, 13. Октобра 2021.



Christopher Hill is an extremely capable US diplomat. He is also very aggressive. He was responsible for organising the US-led bombing of Serbia in response to the refusal of Serbia to comply with the USA's policy on Serbia and Kosovo which involved the occupation of both Serbia and what is now Kosovo by the US military and the military of American allies. The result of this bombing campaign was not just the destruction of the economic and military assets of what is now the Republic of Serbia; but the total compliance of the government in Belgrade with the Balkan policy of Mr Hill's boss, Richard Holbrooke, namely UN occupation of Kosovo in 1999 in a smooth policy of incremental US government funded and supported domestic Kosovar institutions that would result in Kosovo's formal declaration of independence approximately a decade later in 2008.


Цхристопхер Хилл је изузетно способан амерички дипломата. Такође је веома агресиван.. Такође је невероватно агресиван. Он је био одговоран за организовање бомбардовања Србије под вођством САД-а као одговор на одбијање Србије да се повинује политици САД-а према Србији и Косову која је укључивала окупацију и Србије и данашњег Косова од стране америчке војске и војске америчке војске. савезници. Резултат ове кампање бомбардовања није било само уништавање економске и војне имовине данашње Републике Србије; али потпуна сагласност владе у Београду са балканском политиком шефа господина Хилла, Рицхарда Холброокеа, наиме УН окупацијом Косова 1999. у глаткој политици постепених финансирања и подршке домаћих косовских институција од стране америчке владе, што би резултирало формалном декларацијом Косова о независност отприлике деценију касније 2008.


It is no good arguing that Mr Hill is a bad man who hates Serbs. Neither of these things are true. Instead he is an incredibly effective American diplomat who is sent by the United States, when it has Democrat-leaning Presidencies (such as that of Joe Biden), to apply extreme pressure upon local conflicting parties to force a solution between them of the kind that is convenient to the United States. To argue that Mr Hill is a racist and anti-Serb is nonsense. He is a pro-American diplomat who executes the functions and objectives that his US-appointed boss, the US President Joe Biden, instructs him to. And he has a reputation of being exceptionally ruthless and effective. He has clear instructions what to do about the dispute between Serbia and Kosovo. His instructions are to resolve it, using economic sanctions, US military action, political support for the domestic actors he decides will do what he wants, and by undermining those domestic politicians who do not do what he wants. That is his mandate, and his exceptionally strong record demonstrates that he is extremely good at achieving it.


Није добро тврдити да је господин Хилл лош човек који мрзи Србе. Ниједна од ових ствари није тачна. Уместо тога, он је невероватно ефикасан амерички дипломата кога Сједињене Државе шаљу, када имају председништва наклоњена демократама (попут председника Џоа Бајдена), да изврши екстремни притисак на локалне сукобљене стране како би наметнуло решење између њих је погодан за Сједињене Државе. Глупост је тврдити да је господин Хилл расиста и антисрбин. Он је проамерички дипломата који извршава функције и циљеве које му је наложио његов шеф, амерички председник Јое Биден. И има репутацију изузетно немилосрдног и ефикасног. Он има јасна упутства шта треба учинити по питању спора између Србије и Косова. Његове инструкције су да то реши, користећи економске санкције, америчку војну акцију, политичку подршку домаћим актерима за које одлучи да ће учинити шта жели, и поткопавањем оних домаћих политичара који не раде оно што он жели. То је његов мандат, а изузетно јаки резултати показују да је изузетно добар у постизању тог циља.


Mr Hill's intention is to force the government in Belgrade to accept the US government's policy in Kosovo, which is to ensure that the Republic Kosovo is run as a centralised independent state incorporating all of the territory that was once known as the province of Kosovo, including all the land north of the Ibar River. The land north of the Ibar River, that we now call North Kosovo, has a population that is overwhelmingly of Serb nationality. Until very recently, virtually all the government institutions of North Kosovo were run from Belgrade. So the US-supported government in Pristina, whose Prime Minister is now a gentleman by the name of Albin Kurti, by any accounts an Albanian nationalist, until recently has not had significant de facto control over North Kosovo; Belgrade has had this control. Mr Hill's objective, following his government's instruction (remember: it's nothing personal; he's a diplomat doing his job) is to change matters so that the government of Mr Kurti in Pristina also comes to control the territory of North Kosovo where the majority of Kosovar Serbs live. Mr Hill will use whatever methods are at his disposal to achieve his government's policy; and he is extremely effective and ruthless.


Намјера господина Хилла је да присили владу у Београду да прихвати политику америчке владе на Косову, а то је да осигура да се Република Косово води као централизована независна држава која обухвата сву територију која је некада била позната као покрајина Косово, укључујући сво земљиште северно од реке Ибар. Земља северно од реке Ибар, коју сада зовемо северно Косово, има становништво које је претежно српске националности. До недавно су практично све владине институције на северу Косова управљане из Београда. Дакле, влада у Приштини коју подржавају САД, чији је премијер сада господин по имену Албин Курти, по свему судећи албански националиста, до недавно није имала значајну де фацто контролу над Северним Косовом; Београд је имао ову контролу. Циљ господина Хилла, према инструкцијама његове владе (запамтите: није ништа лично; он је дипломата који ради свој посао) је да промени ствари тако да влада господина Куртија у Приштини такође дође да контролише територију северног Косова где већина косовских Срба уживо. Господин Хилл ће користити све методе које су му на располагању како би остварио политику своје владе; и изузетно је ефикасан и немилосрдан.


The problem with the US policy, that many in Washington, DC do not understand, is that this policy is exactly what the Russian Federation wants the United States to do in the Balkans. That is because it gives the government of the Russian Federation the opportunity to support its historical partners, the Serbs, using economic, military and political means as may be necessary. Why does Russia care about what happens in the Balkans? The answer is because Russian foreign policy involves burying their opponents - and the United States is their most implacable opponent - in expensive foreign complications. That is why the Russian Federation has been lining Russian tanks and Surface-to-Air missiles systems in Southern Serbia recently. They want an excuse to force the Serbian government to use them, against their American enemy.


Проблем у америчкој политици, који многи у Вашингтону не разумеју, јесте то што је та политика управо оно што Руска Федерација жели да Сједињене Државе учине на Балкану. То је зато што даје Влади Руске Федерације прилику да подржи своје историјске партнере, Србе, користећи економска, војна и политичка средства колико је потребно. Зашто Русију брига шта се дешава на Балкану? Одговор је зато што руска спољна политика укључује сахрањивање својих противника - а Сједињене Државе су њихов најнепомирљивији противник - у скупим страним компликацијама. Зато Руска Федерација у последње време поставља јужне тенкове и ракетне системе земља-ваздух на југу Србије. Желе изговор да натерају српску владу да их употреби, против свог америчког непријатеља.


Why would the Russian Federation want to place its armour at risk in this way? Firstly, the Kremlin calculates that it might win. Kosovo has no Air Force or tanks. The Russian Federation has over thirty T-72 tanks in Southern Serbia. Northern Kosovo could be seized by Russian tanks, and become subject to Russian suzerainty. KFOR, which has only helicopters, will be deterred from intervening in a Russian tank war seizure of Northern Kosovo because the S-400 Surface to Air Missile system deployed by the Russian Federation in Southern Serbia is arguably the best in the world. KFOR's helicopters will just be blown out of the sky. Therefore KFOR can't and won't use them.


Зашто би Руска Федерација на овај начин желела да угрози свој оклоп? Прво, Кремљ рачуна да би могао победити. Косово нема ваздухопловство ни тенкове. Руска Федерација има преко тридесет тенкова Т-72 у јужној Србији. Северно Косово могло би бити заузето руским тенковима и постати предмет руског суверенитета. КФОР, који има само хеликоптере, биће одвраћен од интервенције у руском тенковском заузимању северног Косова јер је ракетни систем С-400, који је Руска Федерација распоредила у јужној Србији, вероватно најбољи у свету. КФОР -ови хеликоптери ће бити разнесени с неба. Због тога их КФОР не може и неће користити.


Hence Mr Kurti, in his recent militaristic exercises with Special Operations Units of the Kosovo Police (not at all well trained) seeking to occupy North Kosovo, is playing a game of chicken with a series of Russian tank brigades. His gamble is that Mr Hill will call in an aircraft carrier strike fleet to blow up the Russian tanks, if and when they roll into North Kosovo. There is a problem with this hypothesis. The nearest US aircraft carrier strike fleet is some two weeks away, in the Gulf of Suez. Russian tank occupation of Northern Kosovo might take about six hours. Northern Kosovo is not a very large place, and Mr Kurt's special forces, of which there are a mere 350, don't have anything more than land rovers with machine guns attached (so-called 'technicals'). The Russians can roll into Northern Kosovo at any time they want, and neither Mr Hill nor President are going to engage in World War Three over Northern Kosovo.


Отуда господин Курти у својим недавним милитаристичким вежбама са јединицама за специјалне операције косовске полиције (нимало добро обучене) које покушавају да окупирају северно Косово игра игру пилетине са низом руских тенковских бригада. Његово коцкање је то што ће господин Хилл позвати ударну флоту носача авиона да дигне у ваздух руске тенкове, ако и када уђу на север Косова. Постоји проблем са овом хипотезом. Најближа америчка флота носача авиона удаљена је две недеље, у Суецком заливу. Руска тенковска окупација северног Косова могла би да потраје око шест сати. Северно Косово није велико место, а специјалне снаге господина Курта, којих има само 350, немају ништа више од копнених ровера са митраљезима (тзв. "Техничари"). Руси могу ући у северно Косово кад год пожеле, а ни господин Хилл ни председник неће учествовати у Трећем светском рату око северног Косова.


The next problem is as follows. A different Russian strategy might be not to occupy Northern Kosovo with their tanks but simply to create a provocation against Kurti's forces and or KFOR, the only proportionate and non-escalatory response to which might be US imposition of sanctions on Serbia. That could derail the Serbian economy, already delicate; unpeg the Serbian Dinar from the Euro, something which costs money to retain in place; lead to the displacement of the strong and admirable Serbian President, who has the guts to deal with all of this stuff; replace him with a series of lunatic Opposition politicians in some sense loyal financially or through compromise to Moscow; and lurch Serbia into a new dark age of dismal political isolationism.


Следећи проблем је следећи. Другачија руска стратегија могла би бити не окупирање Сјеверног Косова својим тенковима, већ једноставно стварање провокације против Куртијевих снага и или КФОР-а, једини пропорционалан одговор који не може ескалирати на који би могло бити америчко увођење санкција Србији. То би могло пореметити српску економију, већ деликатну; ослободити српски динар од евра, нешто што кошта задржавање на месту; довести до смене снажног и вредног дивљења председника Србије, који има храбрости да се носи са свим овим стварима; заменити га низом лудачких опозиционих политичара у извесном смислу лојалних финансијски или компромисом према Москви; и увући Србију у ново мрачно доба мрачног политичког изолационизма.


In this scenario, Mr Kurti might try anything because his strategy of extreme confrontation will be proven to have worked, because the Americans will be shown to have supported it. So he might next try to seize the Presovo Valley. You may say this is ridiculous. But Balkan politicians have a habit of doing ridiculous things. They push and push and push and push, until somebody of superior power eventually tells them stop. But in the meantime, the amount of destruction caused to normal people's everyday lives is horrendous and irrevocable.


У овом сценарију, господин Курти би могао покушати било шта јер ће се показати да је његова стратегија екстремне конфронтације успела, јер ће се показати да су је Американци подржали. Тако би могао следећи пут покушати да заузме Пресовску долину. Можете рећи да је ово смешно. Али балкански политичари имају обичај да раде смешне ствари. Гурају и гурају и гурају и гурају, све док им неко надмоћније на крају не каже да престану. Али у међувремену, количина разарања која су нанесена свакодневном животу нормалних људи ужасна је и неопозива.


My name is Matthew Parish. I have seen this all before. I saw it in Bosnia, and I saw it in Brcko, where I was an international peacekeeper when I was working for the US government. I then wrote a book all about my experiences, and several hundreds of articles in which tried to be fair to all sides. I married a Bosnian woman, so I saw first-hand the terrible mistakes that both local people and international diplomats made on a daily basis.


Моје име је Маттхев Парисх. Ово сам већ све видео. Видео сам то у Босни и видео сам у Брчком, где сам био међународни мировњак док сам радио за америчку владу. Затим сам написао књигу о свом искуству и неколико стотина чланака у којима сам покушао да будем поштен према свим странама. Оженио сам се Босанком, па сам из прве руке видео страшне грешке које свакодневно чине и домаћи људи и међународне дипломате.


While present in Bosnia and when watching it from a distance afterwards, I saw all the wise efforts made in state-building and promoting economic development and legal and judicial reform; and I also saw the consequences of getting involved in ethnic disputes about territorial domination. I saw enormous destruction of people's lives, as the result of confrontational and escalatory policies and brinkmanship in which each party thought that the next step they took would cause their opponents to back down. They never did; the conflict just became ever worse. This dumbfounding attitude caused ever-more escalation and ever-more misconceived international intervention, that ultimately dragged out the Bosnian civil war with far more casualties than should ever have taken place.


Док сам био присутан у Босни и када сам је касније посматрао из даљине, видио сам све мудре напоре уложене у изградњу државе и промоцију економског развоја и реформе закона и правосуђа; и такође сам видео последице укључивања у етничке спорове о територијалној доминацији. Видео сам огромно уништавање људских живота, као резултат конфронтационих и ескалирајућих политика и рупања у којима је свака странка мислила да ће следећи корак који ће предузети натерати њихове противнике да устукну. Никада нису; сукоб је постао све гори. Овај заглупљујући став изазвао је све већу ескалацију и све више погрешно замишљену међународну интервенцију, која је на крају развукла босански грађански рат са далеко више жртава него што је требало да се догоди.


My very respectful advice to Mr Hill is not to repeat the mistakes of his international diplomatic predecessors. He should exercise studious neutrality and fairness in the decisions he makes; or the Balkans is going to go to hell for a second time in a row within barely 25 years. I cannot conceive of a greater European tragedy.


Мој савет поштовања упућен господину Хилу је да не понавља грешке својих међународних дипломатских претходника. Треба да има студиозну неутралност и правичност у одлукама које доноси; или ће Балкан други пут заредом отићи у пакао у року од једва 25 година. Не могу замислити већу европску трагедију.






Comments


bottom of page